Rodjen sam, odrastao i zivim u Zemunu. Sa dosta ukućana, kuća i dvorište nikada nisu bili zapušteni. Svako je imao svoju ulogu, zadatak ili zadovoljstvo, zavisno kako je na to gledao. Na moju veliku sreću, odrastao sam u kući sa velikim dvorištem. Uz dedu, oca i starijeg brata naučio sam mnogo toga o uređenju dvorišta.

Veliki voćnjak, puno cveća i živa ograda duž obe strane velikog dvorišta, kao i ispred kuće postali su vremenom obaveza mog brata i mene koju smo pored napora sa zadovoljstvom obavljali. Uz stroge učitelje, kasnije kritičare smo postali vešti u obavljanju svih poslova vezanih za dvorište i baštu.

Neprešusni izvori informacija za tada vredne segrte, doprineli su tome da sa lakoćom dolazimo do jednostavnih rešenja u kreiranju našeg okruženja.

Danas je moj sin, onaj radoznali dečak kog se sećam. I nadam se da će nastaviti tradiciju, da ću postati posmatrač koji se divi njegovim veštim rukama, kao sto smo to zadovoljstvo pružili moj brat i ja, našem dedi i ocu. Sudeci po ljubavi dede i unuka, vec nazirem da nisu bas sve “tajne” zanata otkrivene meni i bratu, da je vešto sačuvao male tajne za svog malenog baštovana. Možda budemo odličan tim, ko zna.